Црква Светог пророка Илије – Романијска Лазарица грађена је у периоду од 1876. до 1882. године. Локалитет на коме је изграђена назива се Градац, по једној од праисторијских градина која се управо ту налазила. За изградњу храма, неимари су користили камен из тумула и стећке, а материјал је доношен и са локалитета Црквине код Бјелосављевића, гдје се налазила православна црква из 14. вијека.

Црква Светог пророка Илије у периоду између два свјетска рата била је иконописана, а иконопис је радио први академски сликар у БиХ Роман Петровић. Међутим, током ратних страхота 1941. црква је бомбардована, а тада је страдао и комплетни црквени инвентар. У годинама током Другог свјетског рата црква и парохијски дом Романијске Лазарице служили су усташама као централни стожер у Сокоцу, а у том периоду уништена је сва архива и љетопис цркве. Свештеници и вјерници напуштају парохију и склaњају се у Србију. .

Соколац – срце Романије
Након рата Романијску Лазарицу нису дочекала љепша времена, у периоду од 1946. до 1949. тадашња власт претворила је храм у житни магацин. Комунистички режим забранио је службу. Свештеник Вељко Мијатовић, стрељан је од стране партизана. Други свештеник Милош Јевђевић је напустио свештеничку службу, тако је парохија остала без сталног свештеника. Ситуација се тек побољшала 1967. године, доласком јереја Милосава Видаковића када је обновљена црква и парохијски дом. Од тада до данас њен изглед није се битно мијењао, током година направљен је нови парохијски дом.

Током рата у БиХ 1992. године митрополит Николај привремено је пренио сједиште Митополије Дабробосанске у Соколац, а тиме је црква Св. пророка Илије постала саборна. Одлуком митрополита црква Св. пророка Илије названа је Романијска Лазарица.
